Странице

недеља, 15. март 2015.

Moris Ravel

Moris Ravel
          Moris Ravel (1875-1937) je francuski kompozitor, pijanista i najvećih poznavalaca modernog orkestra pored Nikolaja Rimskog-Korsakova i Riharda Štrausa. Rođen je u mestu Sibur u Pirinejima od majke Španjolke iz Baskije i oca Švajcarca, koji je bio muzičar amater. Ubrzo mu se porodica seli u Pariz .
     Ravel je počeo da svira klavir sa sedam godina,a ubrzo nakon toga počeo je i da komponuje.Sa četrnaest godina je upasao konzervatorijum u Parizu. Kao čuveni kompozitor 20.-og veka napravio je klavirsku turneju po SAD-u gde je upoznao i Džordž Geršvina.U SAD-u se susreo s američkim džezom čije je elemente koristio za svoje kompozicije.Mnogo je putovao po Evropi i držao koncerte.Njegove kompozicije napisane za klavir ispunjene su virtuoznošću kakvu je zahtevao i List u svojim delima,ali i elegancijom.Inspiraciju je često nalazio u plesovima,među kojima je posebno voleo menuet,ali i:valcer,čardaš,habaneru,pasakalju i bolero. 
     Na Ravelovo stvaralaštvo uticali su francuski i ruski kompozitori XVIII i XIX veka,ali i V.A.Mocart i Franc Šubert.Njegova najpoznatija dela jesu: "Igra vode", "Ogledala", "Kuprenov grob", "Pavana za preminulu infantkinju", "Klavirski koncert za levu ruku", "Klavirski koncert u G-duru", "Valcer" (La Valse), orkestracija dela M.P.Musorgskog "Slike sa izložbe" i baleti "Dafnis i Kloe" i "Bolero". 
     Bolero je španska igra u kojoj se na zahtev prisutnih u jednoj krčmi igračica bolera penje na sto i izvodi ovu igru. Ovim delom Ravel je hteo da pokaže da iako se teme ponavljaju više puta, delo ne mora da bude dosadno. Delo se sastoji od dve teme od po 16 taktova i ponavljaju se 9 puta insistirajući u dinamici i ističući najlepše registre drvenih duvačkih instrumenata oboe, klarineta, fagota sa naglim prelazima iz visokog u niski registar i obrnuto. Zatim temu prihvataju limeni duvači, a potom ceo simfonijski orkestar. Delo počinje u pianissimo da bi se zavšio u forte fortissimo. 

Нема коментара:

Постави коментар