Impresionizam je pravac koji se pojavio sedamdesetih godina XIX veka.Iako predstavlja nastavak realizma,on uspostavlja nov odnos prema svetu.Slikari se vise ne zadovoljavaju preobrazavanjem i vrećanjem na tradiciju,kao sto su to cinili romantičari i neoklasicisti,vec tragaju za novim načinom vizuelnog izraza.
Spontan odonos prema svetu,a ne odredjen prema jednoj,uglavnom evropskoj kulturi,kao sto je bio odnos neoklasicista prema antici,ili romanticara prema Šekspiru i gotici,omogucio je impresionizmu da koristi likovna iskustva svih,a ne samo evropskih stilova.Nije slučajno da su se impresionisti divili japanskim drvorezima-estampama i japanskoj umetnosti uopšte.Susret umetnosti Dalekog istoka i impresionizam odlučna je prekretnica u svetskoj istoriji umetnosti.
Impresionizam se pojavio kada je prihvaćeno Njutnovo otkriće spektra i njegov zaključak da je bela svetlost sastavljena od boja.Impresionistička slika je impresija-rezultat neposrednih vizuelnih utisaka o sunčevoj svetlosti i predmetima obasjanim njome.Odblesci na vodi,sneg,nebo sa oblacima,plast sena ili lokvanji na vodi,bili su povod za nastajanje impresionističke slike.Posledica slikanja svetlosti izvan ateljea je rastočenost i dematerijalizacija oblika,spontan namaz boje koji se,kroz vidljiv trag četkice,osamostaljuje kao vrednost po sebi.Saznanje da je svetlost sastavljena od boja,da u njoj nema bele i crne vec samo toplih i hladnih boja kojima je moguće izraziti svetlost i senku,našlo je punu primenu u slikarstvu impresionizma,Slikajući bojama Sunčevog spektra,impresionisti stvaraju radosnu atmosferu.Njihov značaj leži u tome sto su otkrili lepotu prirode i u slikanju pejzaža punog svetlosti i atmosfere oslobodili sliku od religiozno-istorijske tematike.
Нема коментара:
Постави коментар